O nama
Kratka istorija EMC zajednice u Padini (u pripremi)
Metodistička crkva u Padini postoji od 1957 godine. Nastala je pripajanjem članova Plavog Krsta Metodističkoj crkvi. Nakon II svetskog rata, nova - komunistička vlast je zabranila rad "Udruženje plavog krsta" sa obrazloženjem da ne mogu postojati crkvena "udruženja". Zbog toga je rad Plavog krsta zabranjen. Tada je u Padini deo članova Plavog krsta odlučio da se pripoji Metodističkoj crkvi. Drugi deo članova se pripojio crkvi "Slobodna braća". Kuća koja je pripadala Plavom krstu i služila je za njihova okupljanja je od strane vlasti konfiskovana. Konfiskacija kuće Plavog krsta ima svoju ružnu pred-istoriju, a možda i nije morala da se dogodi. Plavi krst je u Padini postojao od 1937 godine. Imali su 40-tak članova i neposredno pre II svetskog rata je otpočela neobična saradnja ovih dveju zajednica: Plavi krst i Slobodna braća. Pošto zajednica Slobodne braće nije imala svoje prostorije, bilo im je dozvoljeno da se sastaju zajedno sa članovima Plavog krsta. Tako je nastao period kada su živeli i radili zajedno. Zajednica plavog krsta (zajednica domaćin) i Zajednica Slobodna braća (zajednica gost). Kada je došao rasplet oko zabrane rada Plavog krsta, jedan deo članova Plavog krsta je već bio pridobijen od strane Slobodne braće. Rukovodstvo zajednice i preostali deo članova su odlučili da se pripoje Metodističkoj crkvi. Nastao je spor oko toga kome pripada kuća. Pošto nisu mogli da se dogovore, otpočet je sudski proces koji je završen konfiskovanjem imovine Udruženja plavog krsta. Tako se ova saradnja dveju zajednica završila neslavno i ružno. Pošto su pripojeni članovi Metodističkoj crkvi ostali bez svoje crkvene kuće, uz pomoć Metodističke crkve im je kupljena druga kuća u ulici Bratstva Jedinstva kb.(?) poznata u selu kao: "Turanova kuća". U trenutku pripajanja Metodističkoj crkvi pripojilo se 29 članova. Na ovoj lokaciji zajednica živi i radi sve do 1972 godine. Pošto se radilo o staroj i trošnoj kući, a zajednica je solidno narastala, u jednom trenutku je sazrela odluka da će sagraditi novi molitveni dom. Zajednica je otpočela sa pripremama tako što su odlučili da sami naprave cigle i ispeku ih i kada sakupe i ostali potreban materijal, pristupiće izgradnji. Nekoliko godina su vredno volonter-ski radili tako što su svake godine presovali po nekoliko hiljada cigli. Potreban ogrev su sami članovi zajednice darivali i tako je ispečeno dovoljno cigli za celu novu kuću. Kada je došao trenutak da se razmišlja o početku gradnje, nastala je i dilema: srušiti tu staru zgradu i sagraditi novu na postojećem placu, ili da se proda stara zgrada i pripremljen materijal, te da se dobijena sredstva upotrebe za kupovinu odgovarajuće kuće na drugoj lokaciji. 1971 godine je doneta i realizovana odluka da se kupi kuća na adresi Dolna Dolina 2. od porodice Kotvaš. Ovde zajednica postoji do danas. Čim je kupljena ova kuća, i izvršena potrebna renovacija da bi se jedan deo zgrade pretvorio u sakralne prostorije, a jedan deo u propovednički stan, 1972 godine iz Zrenjanina je preseljen mladi propovednik Olejar Mihajlo sa porodicom koji je odmah po dolasku preuzeo vodstvo zajednice. (Do tada zajednicu su vodili laici. U trenutku priključenja Metodističkoj crkvi zajednicu je vodio Sjanta Ondriš.) Nova lepa perspektiva zajednice mogla je da se očekuje i nasluti jer je zajednica dobila mnoge dobre preduslove: - nove i mnogo bolje prostorije, bolju geografsku lokaciju, mladog punovremenog propovednika i svesrdnu pomoć od strane Metodističke crkve u tadašnjoj "Jugoslaviji". U trenutku preseljenja zajednica je brojila ( ) članova. Uz propovednika Olejar Mihajla u zajednici su bili laički propovednici: Sjanta Ondriš stariji i Šajben Pavel. (nastavak sledi)
 |
| Ko su Metodisti |
 |
| Kto sa Metodisti |
